Саграђена је 1808. трудом племичке породице Марцибањи. Конципирана је у духу класицизма, као једнобродна издужена црквена грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником који се уздиже изнад западне фасаде. Репрезентативан изглед постигнут је богатом архитектонском декорацијом на западном прочељу. Главни портал, уоквирен полустубовима који носе тимпанон, истакнут је монументалним прислоњеним пиластрима, флорално орнаментисаном траком и тимпанон, истакнут је монументалним прислоњеним пиластрима, флорално орнаментисаном траком и тимпаноном на који се надовезује зид забата. Са обе стране улаза смештена је по једна полукружна ниша са слободном скулптуром светитеља. Сликарски радови у тројичком храму, изведени у духу најбољих барокних остварења, приписују се радионици Паула Трогера, професора бечке академије и једног од водећих бечких сликара с почетка XVIII века. Представе апостола Павла и петра, израђене у ретко коришћеној техници гипсозаику, рад су Трогеровог сарадника Кепа Волфанга. У унутрашњости цркве изграђена је крипта породице Марцибањи. Надгробне стеле чланова породице, настале између 1812. и 1870, дело су непознатих класицистичких мајстора из Беча или Пеште. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и статичкој санацији свода цркве извођени су 2003–2006.