По легенди, манастир је основан у XII веку као задужбина неког Приве (Прибе), по коме је добио име. Турска документа из 1566/67. потврђују његово постојање, а током 1688, у Аустро-турском рату, страдао је и запустео. На истом простору формиран је средином XVIII века манастирски комплекс са црквом Св. арханђела Гаврила и Михаила, коју са југа и истока окружују зидани двоспратни конаци. Храм има триконхалну основу са куполом на слободним ступцима. Конхе су споља петостране. Припрата је посебна просторна јединица, полуобличасто засведена, а уз западну фасаду дозидан је крајем XVIII века масиван звоник. Иконостас са рокајном резбаријом представља изузетно квалитетан уметничко-занатски рад непознате радионице. Судећи по запису из 1791. у (северној) певници, претпоставља се да је осликавање иконостаса, престола и зидне композиције извео Кузман Коларић. Ово сликарство карактерише лак цртеж маниристичко-барокне линије и колорит пастелних тонова. У цркви су се налазили портрети виђенијих личности црквене историје, радови Аксентија Мародића, Теодора Ивановића, Бутковића и др. Почев од 1987. врше се обимнији радови на обнови манастирског комплекса. Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви извођени су у периоду 2003–2004, а на манастирским конацима 2002–2005.