Саграђена је 1801. на месту старије црквене грађевине, која се помиње 1756. у извештају Карловачке епархије. Конципирана је у барокно-класицистичком духу, са издуженим простором наоса, полукружном олтарском апсидом и плитким испустима за певнице.Звоник је накнадно дозидан. Сликана декорација иконостасне преграде, израђене 1772. за цркву у Товаришеву, рад је Јована Четиревића Грабована, члана велике сликарске породице пореклом из Грабова у близини Охрида. Четиревић, често називан барокним зографом, на моловинском иконостасу, који је његов најранији познати рад, остварује колористички зреле партије, са прецизним цртежом и чак смелим компоновањем фигура у пејзажу. Из ове сликарске целине могуће је наслутити Четиревићева будућа ликовна решења. Виртуозно изведена чипкаста резба иконостаса дело је групе непознатих мајстора. Претпоставља се да су дошли из Македоније. По разноврсној иконографији сцена, мноштву ликоваи богатству флоралних и зооморфних облика, иконостас у моловинској цркви спада у најрепрезентативнија дрворезбарска остварења у другој половини XVIII века. На сценама борби животиња и на ликовима фантастичних бића очигледан је утицај југа. Горње зоне иконостаса су мирније, са пречишћеним декоративним елементима. Конзерваторски радови су обављени 1970, 1978–9. и 1981–2.