Кућа стамбене намене саграђена је 171. године у једном од центара старог Београда, са тежњом да репрезентује економски и друштвени престиж власника. Поред урбане позиције коју је сачувала до данас, зграда има и друге карактеристике које је издвајају од суседних објеката. Она је једно од вредних архитектонских остварења, као по просторном решењу и пропорцијама, тако и по естетским захтевима да репрезентује власнике као имућнији део грађанског друштва. И поред скромних димензија, све је на овом објекту подређено стварању утиска – од локације, до детаља, остварен је утисак монументалности и раскоши. Карактеристике из времена градње – препознатљиви угаони еркер, као асоцијација на архитектуру оријенталног порекла, складност фасадних површина постигнута односом 'пуно-празно', примена сецесионистичке декорације из 1907. утисак раскоши који је присутан од улазног хола и степеништа, до угаоног решења, чине овај објекат изузетним. За ову кућу везане су и многе познате историјске личности. Објекат је сазидао, као породичну кућу, Никола Предић, поседник више соних радника и сарадник капетана Мише Анастасијевића, а у њој је живео и Панта Јовановић, члан Државног савета и министар финансија.