Зграда се састоји из два приземна објекта – дворишног који је подигнут крајем XVIII века и уличног из 1862. године. Каснијим доградњама, објекти су спојени у јединствену грађевинску целину, У дворишној згради је 30. септембра 1808. године свечано отворена Велика школа, прва виша школа у Србији. Оснивач и први учитељ је Јован Савић, познат и као Иван Југович (1772-1813). Године 1809. Велика школа је премештена у зграду данашњег Вуковог и Доситејевог музеја, а пробитна зграда је уступљена Ивану Југовићу. Са пропашћу устанка 1813. зграда је поново постала својина Турака, затим је купио Александар Карађорђевић, потом је, продајом мењала власнике. Једно време, од 1922. до 1928. била је Дом Демократске странке. Зграда је од изузетног значаја за почетак развоја високошколског образовања у Србији. Она је сачувани просторни оквир у коме је основана и једно време деловала Велика школа, заједно са њеним првим учитељима и ученицима, од Доситеја и Ивана Југовића, до Вука Караџића и Лазара Арсенијевића Баталаке. И њена каснија судбина везана је за познате историјске личности, прво за кнеза Александра Карађорђевћа (који је, као ађтант кнеза Михаила, у њој и становао), а касније за Љубу Давидовића и оснивање Демократске странке.