Жидовар, познат као келтски oppidum, налази се у Банату, на источној граници Делиблатске пешчаре, на рубу лесне терасе која са западне стране надвисује флувијалну раван исушеног слива реке Караш, у атару села Орешац на пола пута од Вршца до Беле Цркве. На врху купастог узвишења, које се издиже 40 м изнад долине Караша, налази се простран плато површине 5 000 м2. Археолошка истраживања потврдила су постојање вишеслојног праисторијског насеља из бронзаног и старијег гвозденог доба, различитих заједница које су се смењивале у дугом периоду од II миленијума старе ере до I миленијума нове ере, када је насеље и опустело. Посебно је издвојено старије насеље са одликама келтских утврђења, млађе са дачким и најмлађе из и I века нове ере са налазима раноримске продукције. Налазиште се састоји од фортификационог дела и подграђа које се пружа дуж ивице лесне терасе. Веза између њих остварена је путем рампе која је природна формација. Поред фортификационог система, откривени су и делови архитектуре са обиљем покретних археолошких налаза из разних периода насељавања овог простора. Најстарији откривени културни слој припада периоду земљорадничких култура (неолит). Значај локалитета обезбедио је латенски културни слој са архитектонским остацима, налазима многобројног керамичког материјала, оруђа од камена, костију, јелењег рога метала и изузетне оставе накита. Велике количине металне згуре нађене на простору Жидовара указале су да су се Келти бавили прерадом руде. Доминантан положај над околином, утврђено насеље палисадом и сухозидом као и аналогије са другим келтским насељима потврђују Жидовару карактер oppiduma. Археолошка истраживања вршена су 1948. и 1949, потом 1964-1966, 1971, 1977, обновљена 1996-2002. и 2006. године.