Налази се на левој обали Дунава, северозападно од села Старчева, 8 km југоисточно од Панчева. Због изузетног значаја откривених налаза на овом локалитету, култура старијег неолита на простору централног Балкана добила је име старчевачка култура. На овом локалитету откривене су јаме-земунице елипсоидног и кружног облика, пречника 2–6 m, од којих су две садржале пећи. У самом насељу је међу земуницама откопано неколико гробова са покојницима у згрченом положају. Поред великог броја каменог и коштаног оруђа и оружја, главна одлика старчевачке културне групе је њена керамика сликана белом, црном и црвеном бојом. Проучавање ове керамике и њених веза са сликаном керамиком неолитских култура у Подунављу, Грчкој и на Блиском Истоку омогућава да се реше проблеми порекла и праваца кретања првих носиоца неолитских култура у нашим областима. Старчевачка култура је несумњиво најстарија културна група неолита која је у својој најмлађој фази била паралелна са винчанском, односно са винчанско-тордошком фазом I. Прва систематска ископавања започела су 1928, сондажна истраживања 1931. и 1932. изведена су у сарадњи београдског Народног музеја и Харвардског универзитета, ревизиона ископавања вршена су 1969. године а заштитна истраживања током 2003. и 2004. године.