Вишеслојно археолошко налазиште Гомолава налази се на левој обали Саве, у близини Хртковаца. То је насеље типа „тел”, на коме су забележени хоризонти становања из касновинчанског, енеолитског, раног бронзаног и гвозденог доба. Прва ископавања вршена су 1904, а од 1953. године почињу систематска истраживања која, са прекидима, трају до данас. Прво насеље образовано је током млађег неолита, а чиниле су га велике куће правоугаоних основа, које су грађене од дрвета и глине. Насеље је страдало у пожару; на његовим остацима подизали су своја станишта досељеници сопотско-леђелске културе, а потом и заједнице баденске, костолачке и вучедолске културе. У бронзаном добу носиоци ватинске и белегишке културе образовали су насеља од трошних, полуукопаних колиба. Током старијег гвозденог доба племе, пореклом са истока, живи у скромним колибама. Доминантни хоризонти су из млађег гвозденог доба. У њима су откривене куће грађене од плетера и лепа и велики број керамичких пећи и јама са богатим аутохтоним материјалом и италским импортом. У подножју Гомолаве је велика римска некропола. Од XII до XV века на Гомолави се налазила сеоска некропола са гробљанском црквом.