Михајло Пупин је рођен у банатском Идвору, у близини Панчева, 9. октобра 1854, а умро 12. марта 1935. године у САД. Са 19 година је отишао у Америку, где је похађао Колумбија колеџ у Њујорку. Стручно образовање стекао је на универзитетима у Кембриџу и Берлину. Након завршетка студија постаје професор теоријске физике и електромеханике Колумбија универзитета. Као један од најпознатијих физичара и електроничара у свету, са укупно 24 патентирана проналаска (секундарни Х зраци, тзв. „Пупинови калемови“, помоћу којих се омогућава пренос телефонских разговора на велике даљине), одликован је 1920. Едисоновом наградом за допринос развоју науке. Свој живот описао је у делу From Immigrant to Inventor, награђеном Пулицеровом наградом 1924. Књига је преведена на српски језик под насловом Са пашњака до научењака. Светски познате физичке лабораторије чувеног Колумбија универзитета носе Пупиново име. Боравећи у Америци активно је учествовао у животу тамошњих Срба, а својим утицајем помогао Србији у активностима око уједињења и одређивања граница после I светског рата. Меморијални комплекс у Идвору се састоји од родне куће Михајла Пупина, Основне школе и Задужбине – Народног дома Михајла Пупина. Родна кућа једног од најуспешнијих Срба у дијаспори данас је место својеврсног ходочашћа. Зидана је у опеци, омалтерисана и обојена, покривена двоводним кровом са бибер црепом. Основна школа је саграђена у последњој деценији 19. века, а Народни дом 1935. у стилу еклектике са пресудним утицајем неокласицизма. У родној кући и школи данас су музејске поставке, а у парку и споменик Михајла Пупина, рад Александра Зарина. Родна кућа и Основа школа су реконструисане 1979, а уз Народни дом је саграђен Дом културе. Санација и адаптација Родне куће је извршена у периоду од 2002. до 2004. године а реконструкција Народног дома и Школе током 2005. и 2006. године.