Након пада Првог устанка кнез Милош је за разлику од многих устаничких вођа остао у Србији склонивши се са породицом од турске освете у скровиту Горњу Црнућу. Окружен својим момцима и уз помоћ народних првака одатле је подигао Други устанак. Спомен кућа је подигнута на месту срушене куће, на 150. годишњицу подизања Првог српског устанка, 1954. Кућа је прозвана конаком кнеза Милоша, што јесте назив употребљен за Милошеву кућу, и грађена је по типу старовлашке брвнаре (дводелна, делом укопана, са каменим подзидом и двоја наспрамних врата на „кући“ и подрумом испод собе), са неуобичајено постављеним тремом и вратима смештеним на северној кровној равни. Ни за срушену кућу није поуздано утврђено да ли је била намењена кнезу и његовој породици или кнежевим момцима, а по неким подацима – браћи кнеза Милоша. На основу архивских података из времена кнежевог живота у Црнући и путописа из 1826. и 1829. зна се да је на простору око данашње било више кућа, а цртеж из 1860. приказује две, већу и мању, од којих ниједна, ни по опису који допуњава цртеж, не одговара данашњој. Није тешко просудити да је кнежевом достојанству одговарала већа која је судећи по опису бар за собу била пространија од реконструисане. Поуздано је да је било више кућа и да је Милош одавде скупљао порез и управљао народом те да су куће, или бар она у којој је био Милош, називане двор већ у изворима друге деценије 19. века, што је свакако био повод појединим историчарима да Г. Црнућу прогласе првом престоницом обновљене Србије. Презентација првог двора и прве престонице обновљене Србије, и поред изведених конзерваторских радова не може служити на понос нараштају, а још мање конзерваторској професији.