Налази се у Карађорђевој улици бр. 48. Саграђена је између 1905. и 1907. према пројектима архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, за инвеститора Луку Ћеловића, као репрезентативна палата Београдске задруге – акционарског друштва за банкарске и осигуравајуће послове. Пројектована је као монументални угаони објекат, оригиналне просторне композиције изведене на основним принципима академизма. Основа је решавана по симетрали угла, са три тракта – средишњим и два бочна. Функционални распоред и организација простора усклађени су са општом архитектонском композицијом тако да су бочни трактови намењени радном делу, а средишњи репрезентативном и јавном. Обликована је у еклектичком духу, са елементима необарока и делимично сецесије, богато украшена пластичном декорацијом, на фасадама и у репрезентативном делу ентеријера. Фасаде су оригинално конципиране, нарочито угаона, где је главни мотив стаклена површина, наглашена величином, местом и обрадом. Пластичну декорацију радио је ликорезац Фрања Валдман, а сликарске радове главног улаза Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Спада у ред антологијских примера савремене српске архитектуре и један од најзначајнијих резултата проистеклих из сарадње двојице аутора. Конзерваторски радови на свечаној сали рађени су 1986.