Ђаковица се као насеље градског типа формирала у средњем веку, а географски положај био је веома погодан за каснији напредак занатства и трговине. Урбани и архитектонски развој Ђаковице може се пратити од краја 16. века, од времена настанка најстарије познате грађевине, Хадум-џамије. Око џамије са пратећим грађевинама као најужег језгра, формирала се чаршија - градски центар карактеристичан за насеља оријенталног типа. Велика чаршија у Ђаковици представља један од најстаријих и најбоље очуваних примера специфичне урбане форме у Србији. Осим комплекса Хадум-џамије остале грађевине су с краја 19. или из прве половине 20. века. У оквиру граница којима је омеђен заштићени простор Велике чаршије могу се издвојити мање целине посебних ликовних вредности настале због специфичних функција којима су биле намењене.Комплекс Хадум-џамије састоји се, поред џамије од мектеба, библиотеке и мањег гробља. У истом урбаном блоку била је изграђена, али знатно касније, група ханова за трговце и путнике који су се задржавали у Ђаковици. Три хана, међусобно повезана заједничким двориштем чине целину уз коју се налазио и хамам (данас срушен). Данашњем простору чаршије припада и простор на коме се некада налазила група беговских сараја, као и затворена целина у којој се налазила текија.