Налази се у улици Краља Петра бр. 12. Саграђена је 1889. према плановима Константина А. Јовановића, за управно-административну палату Народне банке Краљевине Србије. Доградња и проширење изведени су 1922–25. по пројекту истог аутора. Зграда има подрум, приземље, два спрата и поткровље. Подигнута је на неправилној парцели, по угледу на затворене ренесансне палате са унутрашњим двориштем. Обликовање архитектонског корпуса засновано је на примени ренесансних мотива и решења, који су доследно спроведени у свим изгледима и основама. Обрада фасада изведена је у каменим рустичним блоковима у приземљу, са квадратним отворима у сутерену и лучно заобљеним прозорима, док су на спратном делу равна зидна платна оживљена прозорима са тимпанонима и угаоним блоковима. Хоризонталну поделу остварују профилисани венци и јако наглашен кровни венац. Монументалност и репрезентативност спољашњости објекта огледа се у компоновању унутрашњег простора и целокупној опреми зграде. Као један од ретких јавних објеката у Београду који је до данас сачувао непромењен изглед и намену, представља репрезентативан пример српске академске архитектуре и изузетно ауторско остварење специфичног архитектонског програма. Конзерваторско-рестаураторски радови рађени су 1966, 1989. и 1991.