Налази се у Косовској улици бр. 47. Саграђена је 1908. по пројекту Бранка Таназевића. Угаона двоспратна грађевина пројектована је и грађена за телефонску централу и први је објекат ове врсте у Србији. Трећи спрат дозидан је после Првог светског рата, по плановима истог архитекте. У просторно-структуралном погледу ослања се на традиције академизма, док је обликовање изведено у српско-византијском стилу. Функционалне основе, у целини једноставне архитектонске композиције, акценат је стављен на обраду угаоног дела зграде са карактеристичном куполом. Фасада је решена асиметрично, са плитким ризалитом веће ширине на једном крају грађевине и широким прозорским отворима који заузимају већи део фасадног платна. Богато примењена плитка пластична декорација, сведена готово на раван фасаде, сачињена је од стилизованих мотива преузетих из наслеђа моравске школе (розете, преплети, геометријски мотиви, шаховска поља). Осим што представља успешно остварење српско-византијског стила у београдској архитектури и значајно ауторско дело једног од главних заговорника тог стила, ова зграда има и историјски значај као репрезентативни објекат специфичне намене који документује развој телефонске службе у Србији на почетку XX века. Конзерваторски радови изведени су 1988.