Налази се на путу који води из долине Расине у долину Ибра, 8 km северозападно од Бруса, у атару села Град на обронку планине Жељин. Време настанка није познато. Помиње се као племенити Козник 1381. у повељи кнеза Лазара за Лавру Св. Атанасија на Светој Гори. Сматра се да је господар жупе Расина Радич Поступович, велики челник деспота Стефана Лазаревића, овај град утврдио и користио. У XV веку пољски историчар Длугош наводи да је деспоту Ђурђу Бранковићу по уговору са Турцима враћен 1444. и град Козник. Град је сачувао свој стратешки значај у време турске власти. Саграђен на купастом узвишењу, опасан је јаким бедемом који прати конфигурацију терена. Бедем је ојачан са осам кула различитих димензија. Две највеће на северној страни служиле су и за становање. Северозападна кула, првобитно предвиђена као улазна, у току градње је зазидана, тако да је једини улаз био на североисточном зиду. У јужном делу утврђења налази се огњиште поплочано опеком и систем за снабдевање града водом – цистерна са четири бунара. Откривени су и зидови објекта датованог у другу половину XIV века. Обиље покретног археолошког материјала, комада архитектонске пластике моравског стила и делова фресака говоре о постојању цркве на месту делимично истраженог објекта у североисточном делу града, који припада најстаријем нивоу градње, а датује се у другу половину XIV века. Јужно од града смештено је подграђе. Археолошки и конзерваторски радови извођени су 1972, 1977, 1981–86. и 1988.