Подигнута је као варошка кућа у првим деценијама XIX века, у време економског полета Гроцке као административног и трговачког седишта нахије. Њен варошки изглед постигнут је и висином оствареном услед благе косине терена на којем је постављена, чиме је у предњем делу постала готово спратна. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од чатме као четвороделна кућа са тремом и доксатом – проширеним и узвишеним угаоним делом трема, под којим је улаз у пространи подрум. Покривена је кровом од ћерамиде. Просторни план формиран је поделом правоугаоне основе на три дела од којих су два, соба и оџаклија, једнопросторна и краћа за ширину трема, док је трећи подељен на мању и већу собу повезану директно са тремом. Веза соба међусобно и са спољном средином остварена је преко оџаклије у којој је зидано огњиште. Као типски представник моравске куће грађене за имућног варошанина, она својим називом указује на етнички слој који је имао значајну улогу у стварању српског грађанског друштва по ослобођењу од Турака.