Сматра се да је настала почетком XIX века као дводелна косовска приземљуша са подужним тремом засебних, међусобно неповезаних просторија, а да је средином истог века претрпела промене којим је добила изглед грочанске варошке куће. Тада је, бочно уз њену ужу страну, дограђен део са доксатом и укопан подрум, у ширини дограђеног дела куће, са улазом испод доксата. У овом случају изостала је уобичајена директна веза дограђене собе са тремом, док је улаз из трема у постојећу собу затворен. Доксат је, као интегрални део трема у кућа овог типа, издвојен и формиран као засебан елемент. Кућа је грађена у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена кровом од ћерамиде. Просторни план је четвороделан и организован преко оџаклије као средишње просторије директно повезане са тремом. Указујући, накнадно развијеном просторном структуром и димензијама, на један од начина формирања традиционалне куће Поморавља и источне Србије она настанком у чаршији одсликава дух и економски полет српског чаршијско-градског слоја у формирању. Конзерваторско-рестаураторски радови су обављени осамдесетих година, а радови на рестаурацији и уређењу 2003–2004.