Подигнут је на захтев кнеза Михаила Обреновића око 1860. Има високо приземље, спрат и таван. Правоугаона основа је симетрично решена. Кров је на две воде, са високим калканима. Продори утицаја европске архитектуре назначени су симетријом, карактеристичним хоризонталним подеоним венцима (испод прозора приземља, између приземља и спрата, кровни венац) и сведеном класицистичком орнаментиком. Четири плитка пиластра полазе од венца сокла и завршавају се скромним капителима испод кровног венца, наглашавајући симетрију главне фасаде. Профилисани фронтон носе пиластри који фланкирају лучно завршена улазна врата на средишњем делу главне фасаде. Конзерваторски радови су извођени 1953, 1995, 1998. и 2006, а зграду користи Народни музеј.