Изградња је започета 1900. према пројекту архитекте Николе Несторовића. На извођењу радова променила су се два предузимача, а радове је завршио 1904. Ото Голднер. Изведена је у духу академског еклектицизма са класицистичким елементима, симетричне основе и спољне композиције, истакнутог средњег ризалита са вестибилом под куполом и степеништем, атиком, хоризонталном поделом венцем, рустичном обрадом у приземљу, вертикалним рашчлањавањем зидних платана наглашеним угаоним ризалитима надвишеним куполом и окулусима украшеним гирландама. Куполе угаоних ризалита су квадратне основе, а купола над вестибилом правоугаоне. У горњем делу постоји платформа са гвозденом оградом. Решавајући основу као правоугаоник са два атријума, кружним током ходника у приземљу и на спрату, сви делови зграде повезани су холом са масивним ступцима који носе крстасте и бачвасте сводове у приземљу и степеништем које води у мозаик салу, одакле се раздваја у два крака ка спрату, где балустрада упућује на могућност кружног кретања. У Свечаној сали су 1971. и 1986. постављени мозаици Младена Србиновића, инспирисани српском средњовековном и историјом Крушевца с краја XIV и почетка XV века. Конзерваторски радови обављани су, с прекидима, до 2006.