english
Нишка тврђава
Основни подаци
Предметна одредница
Нишка тврђава
Место
Општина
Период
Период градње
почетак XVIII века
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 289
Датум уписа у централни регистар
23.12.1982
Редни број у локалном регистру
17
Датум уписа у локални регистар
07.12.1982.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 671/48 од 06.05.1948. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 14/79.

Текст приредили: Душан Андрејевић, Никола Арсић и Душан Татић

 

Нишка тврђава је фортификациона целина која се налази на десној обали Нишаве, на месту античког и средњовековног утврђења. Као војно утврђење, Тврђава се први пут помиње у I веку, када је у Нишу био смештен римски логор. Тврђаву су до темеља срушили Хуни 441/442. године. Римску тврђаву обновио је цар Јустинијан I после 530. године. Средњовековну тврђаву више пута су освајали и обнављали Византинци, Словени, Угри, Бугари, Срби и Турци. Аустријанци су у кратком ратном боравку у Нишу 1690. године направили два јака бастиона. Турци су 1718. године изградили хисар, земљано утврђење троугаоног облика, у које се улазило на три капије и имало је седам бастиона. Око бедема се налазио ров ширине 3,5 м и пунио се водом из Нишаве. Већ наредне 1719. године, турске власти почеле су да граде камене бедеме који и данас постоје. Данашњи изглед Тврђава је добила у периоду од 1719. до 1723, са мањим дограђивањем до 1737. године. Тврђава је полигоналног облика са седам неједнаких страна и осам бастиона. Четири главна улаза у Нишку тврђаву су: јужна Стамбол капија, северна Видин капија, југозападна Београдска капија и југоисточна Водена капија која данас не постоји, а постоји и шест потерних капија. Иако је унутрашњост Тврђаве највећим делом уништена, у њој се и даље налази богата културна баштина: античке терме, објекат са сводовима и античка улица, лапидаријум, византијска улица, хамам, Бали бегова џамија, барутане, зграда арсенала, зграда хапсана, зграда Историјског архива, споменик књазу Милану Обреновићу и спомен – костурница. Нишка тврђава је заштићена законом маја 1948, а одлуком Скупштине Србије, априла 1979. године, проглашена је културним добром од великог значаја.

 

Литература. 1) Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета; 2) Симоновић Д. et al. (1995). Енциклопедија Ниша: историја. Ниш, Градина: Просвета; 3) Милић Д. et al. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета; 4) Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд; 5) Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998.  Ниш: Вук Караџић; 6) Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.