Око 1890. у центру града, крај парка поред Нишаве у улици Орловића Павла бр. 28 а, подигнута је зграда за потребе кафане „Булевар“, која је крајем XIX века средиште друштвеног и културног живота Ниша, а једно време и сцена позоришта „Синђелић” и других путујућих дружина. Од 1903, када је откупљује војска, до 1941. у згради је Официрски дом, потом официрска менза, а од 1970. Дом омладине. Пројекат зграде се може приписати архитекти Ивану Козлићу (1839–1903), берлинском ђаку и потом и архитекти Архитектонског одељења Министарства грађевина. Скромна обрада фасадних површина плитким пиластрима са канелурама и полукружним тимпанонима изнад прозора само је назнака еклектичном приступу и сведеном цитирању елемената историјских стилова на овој приземној грађевини. Зграда Официрског дома је споменик изузетне историјске вредности као средиште политичког и скупштинског живота Србије на почетку I светског рата, у коме је Народна скупштина Србије изгласала Нишку декларацију 7. децембра 1914, а Конгрес Југословенског одбора усвојио Нишку резолуцију 6. маја 1915, чиме је постављен темељ уједињењу и стварању југословенске заједнице. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1970. и делимично 2005.