У центру града, на Кеју Мике Палигорића бр. 2, у близини Тврђаве, подигнута је зграда која својим положајем, димензија, стилским карактеристикама и конструкцијом представља најмонументалнију и најрепрезентативнију јавну грађевину у Нишу. Изградња прве фазе (два тракта са приземљем и спратом) завршена је 1886. за потребе Начелства нишког округа, суда и управе полиције. Доградња другог спрата на старом габариту изведена је 1930, а данашњи изглед зграда је добила 1935. према пројектима инжињера Петра Гачића за потребе Моравске бановине. Има високо приземље и два спрата, основу у облику издуженог трапеза, са централно постављеним двориштем. Академски је компонована у духу еклектичних схватања, са ренесансним приступом хоризонталној градацији елемената на зидном платну (од рустике у доњим зонама до фино обрађених површина, низова стубића, тимпанона, завршних венаца, портала, балкона, главног полукружног улазног трема на наглашеном угаоном ризалиту). Ентеријер, а посебно велика дворана за заседање, били су богато декорисани и луксузно опремљени. Осим Универзитета, у њој је данас смештен и Завод за заштиту споменика културе Ниш. Конзерваторски радови обављени су у фазама, у периоду 1976–77. и 1987–88.