У згради Пастеровог завода, у Булевару Зорана Ђинђића бр. 50, завршеној 1900. по пројекту непознатог архитекте, отпочела је са радом прва здравствена установа за превентивну медицинску заштиту на Балкану. Приземна је грађевина, основе у облику слова П у првобитном централном габариту, са средишњим холом на који се надовезују по две просторије за прегледе и по једна пространа лабораторија. Габарит објекта добија дугу хоризонталну силуету доградњом бочних крила 1923–1926, када је зграда претворена у Епидемиолошки, па у Хигијенски завод, али су симетричност и стилске одлике сачувани. Зграда је академски компонована, у духу еклектичких схватања са декоративним елементима ренесансе и класицистичким поретком у систему декорације и строгој геометријској структуралности маса (лучно завршени прозори груписани у парове, наизменично надвишени атиком или архитравно решеним кровним венцем и одвојени пиластрима, кровни венац са конзолама, рустично наглашен сокл). Конзерваторско-рестаураторски радови трајали су током 1978–1984, после чега је зграда добила нову намену (Музеј здравствене културе, седиште Српског лекарског друштва и Школа здравственог образовања).