У центру Новог Пазара, на десној обали реке Рашке, на благом узвишењу и унутар простора градског парка, налазе се зидине турског утврђења. На основу остатака бедема, бастиона и полузатрпаних ровова констатована је троугаона основа тврђаве, коју образују три угаона бастиона, табије, полигоналне основе, различитих димензија, отворене ка унутрашњем простору тврђаве. Оскудни подаци упућују да је настала у шестој деценији XV века као мало утврђење које је подигао Иса-бег-Исхаковић. После турског пораза пред Бечом (1683) и аустријског продора до Скопља (1689), турске власти за време султана Ахмета II (1691–1695) почињу са доградњом и утврђивањем старе тврђаве. Њена реконструкција настављена је све до 1750. Током XIX века турске власти раде на доградњи и наоружавању тврђаве. За време владавине султана Абдул Азиса (1861–1876) саграђене су две нове куле, магацин за смештај оружја и муниције, мања џамија и нова касарна. Уз северни бедем налази се релативно добро очувана кула позната под именом Стара изводница или Кула мотриља. Тврђава има историјске и урбанистичке вредности. Није систематски истражена.