У подножју Црног Врха, недалеко од Јошаничког Прњавора, смештена је црква Св. Николе, католикон манастира чија се историја може пратити тек од друге половине XVIII века, када је први пут обновљен. Интервенције предузете средином XIX столећа – пошто је страдао као упориште устаничког капетана Коче Анђелковића – у многоме су измениле изглед храма. Тада су прекречене фреске, остварење анонимног зографа који је стигао у Јошаницу негде са југа и чији таленат не досеже врхунска дела уметника моравске школе, али су његова теолошка обавештеност и образовање несумњиви. Богат програм наоса, уобичајене садржине, одликује обиље иконографских детаља; живопис у припрати обухвата не тако честе представе византијских песника у пандантифима, сцене из живота пустиножитеља у вишим зонама, као и портрете неидентификованих ктитора и владара у најнижем појасу фреско декорације. Како сликарство тако и архитектура једнобродног храма са куполом на пиластрима, такође куполно засведеном припратом и бочним фасадама оживљеним декоративно коришћеном опеком и трима плитким полукружним нишама, указују на прву половину XV века као време настанка храма. Фреске и многи архитектонски детаљи откривени су и заштићени током конзерваторско-рестаураторских радова 1968–70.