Белу цркву Каранску, посвећену Благовештењу, подигао је и украсио фрескама између 1340–42. жупан Петар Брајан са женом Струјом, сином и три кћери. Њихови портрети насликани су на северној страни западног дела наоса, док су њима насупрот представљени свети Немањићи: Симеон Немања, Сава, краљ Милутин и актуелни владар, краљ Душан са сином Урошем и женом Јеленом. У Карану су портретски приказани и приложници заслужни за подизање храма. Црква је једнобродна грађевина са три травеја и полукружном апсидом. Пресведена је полуобличастим сводом и надвишена куполом кружног тамбура. Овде је сачуван првобитни зидани иконостас осликан фрескама. Вероватно су се двојица мајстора трудила око осликавања. У олтару су представе Богородице с анђелима и Поклоњење архијереја, док су у наосу Велики празници, сцене из Богородичиног живота, старозаветне композиције, представе појединачних светитеља и галерија историјских портрета. На западној страни храма призидана је у XIX веку једноставна припрата. У току археолошких истраживања 1975. откривене су гробнице ктитора, што указује на намеру оснивача да им црква Благовештења буде и маузолеј. Старину култног места показују и бројни римски надгробни споменици са рељефима и натписима у околини. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису завршени су 1980.