Недалеко од Рибарића и данас је активно монашко средиште чији особити углед осигурава ћивот са моштима пустиножитеља Петра Коришког. Манастир је изграђен уз литицу са пространом пећином, тако да је међуспратним конструкцијама издељен на четири етаже. Дрвеним мостом преко Црне реке стиже се на други спрат, на којем постоје две келије, ходник и балкон. Одатле се, с једне стране, силази на први спрат, на којем је једна мања келија са ходником и балконом, а са друге камено степениште води на трећи спрат, где је смештена црква. На четвртој етажи је пространа трпезарија са кухињом. Црква Светог арханђела Михаила је мала, једнобродна грађевина, јаким пиластрима јасно раздвојеног олтарског простора са полукружном апсидом, засведена полуобличастим сводом. На основу живописа из 1600/01, насталог заслугом лаика Николе, најстарији део целине – црква и конак – могу се датовати у последње деценије XVI века. Сматра се да би зограф Лонгин, један од најталентованијих сликара своје епохе, могао бити аутор фресака. Иконостас чине дела остварена у распону од друге половине XVI века (престона икона Деизиса са апостолима, царске двери), преко елемената настајалих током XVII века (крст са Распећем, 1601/2; Деизисни чин сликара Радула), до оних с краја XVIII века (престона икона Богородице са Христом, 1798). Радови на санацији и рестаурацији првобитног изгледа архитектуре извођени су између 1965. и 1969, док су чишћење и конзервација живописа окончани 1996.