Подигнута у старој боровој шуми близу највише коте брда, целина у Доњој Јабланици одаје дух древног култног места. Црква посвећена Богородичином Покрову подигнута је 1838. По предању, градили су је „мештани са једним мајстором са Таре“. Једнобродне је основе, са правилном полукружном апсидом у ширини брода и изразито стрмим кровом, првобитно покривеним шиндром. Унутрашњи простор подељен је иконостасном преградом на олтар и наос. Царске двери, настале одмах по изградњи храма, приписане су Сретену Протићу, док је престоне иконе, дар четворице приложника, 1851. насликао Димитрије Посниковић. Поред цркве је дрвени звоник, а међу столетним стаблима, пратећи конфигурацију терена, смештене су собрашице. Година 1840, уписана црвеном бојом на једној од најстаријих и најлепших, сведочи да су подизане непосредно после настанка цркве. Поједине собрашице су потпуно затворене, док су остале у облику тремова ниско одигнутих од тла, на дирецима, са софром и клупама конструктивно уклопљеним у градњу. Гробље из прошлог века, стотинак метара западно од цркве, и данас је у употреби. Надгробни споменици претежно су од пешчара, са бојеним клесаним натписима, биљним орнаментима и симболичким представама. Конзервација је делимично изведена на собрашицама 1987.