На простору Косанчићевог венца, подручју најстаријег компактног српског насеља у београдској вароши, сачуван је стари растер спонтано насталих саобраћајница, стари улични застор, дрвореди, стамбене куће и јавне грађевине које илуструју развој овог дела Београда од прве половине XVIII века, насеља развијаног у континуитету од римског Сингидунума. Богатство стилских облика архитектуре може се пратити од вредних примера традиционалне балканске архитектуре (кафана „?”, Конак кнегиње Љубице) преко првих уплива европских утицаја (Саборна црква) до изузетних ауторских дела (Основна школа архитекте Ј. Начић, Кућа Крсмановића арх. М. Рувидића, Дом Мике Аласа арх. П. Бајаловића, куће архитеката Д. и Б. Којић у Задарској улици, зграда Патријаршије арх. В. Лукомског). На Косанчићевом венцу је и меморијални простор на месту срушене Народне библиотеке у бомбардовању априла 1941. Археолошка ископавања на простору Народне библиотеке у завршној су фази. Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су на појединим зградама у оквиру целине.