Саграђена је око 1836. године уз Конак кнегиње Љубице. Почетна намена, када је објекат вероватно служио као један од помоћних простора у коме је до 1842. становао кнез Михаило, убрзо је замењена смештајем Попечитељства унутрашњих дела, Правосуђа и Просвете, а од школске 1846/47. године у згради се уселила Прва београдска гимназија која је у њој, са краћим прекидом, деловала све до 1905. Једно време у згради је радила Учитељска школа. Уметничкозанатска школа, као наставак Српске цртачке и Српске сликарске школе Кирила кутлика односно Ристе Вукановића започела је своју делатност у овој згради 1905. године. Прерастањем у Академију ликовних уметности, исељена је 1937, а њене просторије заузела је новооснована Академија примењених уметности. Зграда је саграђена као једноспратни објекат са основом у облику ћириличног слова 'П'. Небитне измене и проссторно прилагођавање намени нису утицале на њен споменички карактер. Споменичност овог објекта условљена је педагошким и јавним деловањем просветних установа, отшколованих генерација међу којима су и државници, научници, књижевници, уметници и друштвени радници, у дугом временском распону од 1847. до данас.