Саграђена је 1874-78. године и посвећена Светом великомученику Димитрију, патрону породице Петроивћ. Капелу је подигао Григорије Хариш, земунски трговац, а на основу завештања супруге Марије, рођене Петровић, која се сматра и њеном основатељком. Градитељи Харишеве капеле су арх. Светозар Ивачковић, пројектант, Јосиф Маркс, грађевинар, Павле Симић, сликар иконостаса и занатлие Јован Кистнер, дрворезбар и Самуел Колмајер, златар иконостаса. Капела је обликована у неовизантијском стилу, са основом у виду уписаног крста, са једним кубетом на пресеку бродова. Иконостас је последњи рад Павла Симића, рађен 1874. у стилу класицизма. Харишева капела представља значајно архитектонско-уметничко и меморијално сведочанство о Земуну и земунским породицама крајем прошлог века. Осим езаности за историју две познате грађанске породице Петровић-Хариш, капела је и значајно остварење Светозара Ивачковића, једног од истакнутих српских архитеката на прелазу последња два века и високи уметнички домет Павла Симића, сликра епохе српског класицизма.