Први писани подаци о Гроцкој налазе се у турским катастарским пописима београдске околине из 1528–30, где се наводи да насеље Гроцка (Хисарлик) има 22 дома. Интензиван развој Гроцка доживљава у XIX веку, о чему сведочи нагла изградња варошице, подизање стамбених и трговачких објеката у склопу старе чаршије, зидање ћуприје, млина, нове цркве и других објеката јавне намене. Специфичност Гроцке се огледа у томе што је она истовремено била варошица, односно административни и трговачки центар, а с друге сеоско насеље, што је одредило основну поделу старих грочанских кућа на сеоске и варошке. Сеоска кућа је заступљена у разним типовима и варијантама, што је последица етничке шароликости становништва које се досељавало од средине XVIII до краја XIX века. Пространа варошка кућа има 3-4 просторије, оџаклију, подрум, трем са доксатом и одражава начин живота грочанског трговачког и занатлијског сталежа. У чаршији се посебно истичу: кућа Апостоловића, Цинцарска кућа, Влајковићева кућа, као и Савићева механа. Стара Грочанска чаршија је до данас доста изгубила од свог основног урбанистичког облика, чиме је значајно нарушена као материјално сведочанство о изгледу варошица у Србији XIX века.