Пећина у Градцу, или Јеринина пећина, налази се на северозападном подножју Јерининог брда, 11 m изнад десне обале Лепенице код Баточине. На улазу у пећину, чији је отвор висок око 6 m, пронађена су оруђа мустеријенске индустрије – троугаони шиљци и издужени стругачи. У њој су сачувани профили у чијим су стратумима били остаци богате, разноврсне и фосилизоване дилувијалне фауне урсида, бовида, еквида и цервида. Прва археолошка ископавања у пећини, која су вршена током 1951. и 1952, уједно су и прва археолошка истраживања палеолита у Србији. Ископавања су потврдила да је пећина била место боравка дилувијалног човека. Пећина под Јерининим брдом припада формацијама кретацејске епохе. Ово изразито ловачко станиште припадало је човеку условно названом Homo sapiens fossilis gradaciensis.