Комплекс Новог гробља представља прво плански настало и најстарије до данас сачувано београдско гробље, у функцији од 1886. Ортогонални план са 13 редова парцела и данас је присутан. Током времена на овом простору настајале су грађевине и дела бројних аутора, стицале се уметничке, културне и историјске вредности које овај меморијални комплекс чине јединственим. Од подизања гробљанске цркве Св. Николе, 1893. по пројекту Светозара Ивачковића, до новијег времена на гробљу је подигнуто више објеката и целина: монументална ограда са мртвачницом, две костурнице српских ратника и бројне породичне капеле и гробнице заслужних личности, пројектованих претежно у српско-византијском стилу. После Другог светског рата два спомен-гробља, Гробље жртава у окупираном Београду и Гробље заслужних грађана, као и управну зграду извели су познати архитекти. Посебну вредност у комплексу представља преко 500 скулпторалних дела, портрета, попрсја и рељефа, дела значајних уметника, од најстаријих генерација до савремених. Од времена формирања до данас на овом простору је сахрањен велики број личности из свих друштвених слојева, као и значајне личности из различитих области стваралаштва. Уз комплекс цивилног придодата су и ратничка гробља: француско, аустро-угарско, руско, бугарско, италијанско и британско. Појединачне гробница су обновљене 2003–2006.