У подножју шумовитих огранака Ртња код села Лукова, у ували проед Лопушанског потока, скривене су данас конзервиране рушевине некадашњег манастира Лапушње. Цркву Св. Николе и манастирске зграде подигли су војвода Јован Радул, господар угровлашких земаља, и велики паркалаб, жупан Гергина 1500/01, док су се о осликавању храма 1510. старали кнез Богоје, његова жена Мара и деца. Сви су насликани у северозападном углу наоса, на ктиторској композицији. Успешан као владар, Јован Радул одржавао је пријатељске односе са Бранковићима и био у сродству са Јакшићима. Црква је саграђена у облику триконхоса са куполом, троделним олтарским простором и припратом. Олтарска апсида, проскомидија и ђаконикон су полукружни, док су певничке апсиде споља петостране. Наос засведен полуобличастим сводом подељен је на три неједнака травеја. Изнад средњег травеја подигнута је осмострана купола на високом коцкастом постољу. У угловима постоља су уграђене плиткорезане розете, једини архитектонски украс цркве. Капела, призидана са јужне стране, сачувана је у остацима. У вековима разваљеном храму само су бледи остаци фресака одолели времену. Може се наслутити иконографски програм са циклусом Великих празника, сценама литургијске тематике, представама архијереја не само у олтару већ и у наосу, као и светих ратника. У куполи се назиру јеванђелисти и пророци. Остаци сликарства и архитектуре манастира Лапушње конзервирани су 1973.