На брежуљку Кличевцу, данашњој периферији Ваљева, у оквиру слабо уочљивог шанца налази се кула која је име добила по устаничком предводнику из угледне породице Ненадовића. Према натпису на једној од три плоче уграђене у зид, саградио ју је војвода Јаков 1813. Други натпис сведочи о томе да ју је обновио кнез Милош 1836. Новији подаци, међутим, показују да су је подигли познати ваљевски бегови Јајићи у другој половини XVIII века. Квадратне је основе, зидана каменом, висине око 20 m. Завршена је сводом од опеке са кровним покривачем од ћерамиде на чијем врху је камена кугла што је – судећи по новијем истраживању – непотпуна реконструкција првобитног изгледа са стрмим кровом од шиндре. Састоји се од лучно засведеног приземља и три спрата са дрвеном међуспратном конструкцијом. Спратови су повезани спољним дрвеним степеништем. Отвори су мали, засведени и подесни за нишањење, са правим пушкарницама у највишој зони. Подсећајући стамбено-одбрамбеном наменом на свој настанак у време анархије турске власти и спахијске борбе око претварања раје Београдског пашалука у чифчије, кула на Кличевцу као устаничка жижа Ваљевске нахије за коју су везане најзначајније личности тога периода представља сведочанство борбе за ослобођење Србије од турске власти. Обимни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1954. Истог обима су радови започети 2005. поред оних мањег обима, изведених протеклих деценија.