Према пројекту бечког архитекте Винтера саграђен је између 1882. и 1887. дворац за генерала Јована Белимарковића, министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Овај летњиковац подигнут је изнад границе ондашњег бањског реона, на падини изнад извора топле воде. Раскошно здање Белимарковића изведено је у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима по узору на пољске виле северне Италије. Наглашена је хоризонтална подела зидног платна и истакнута атика централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде постигнута је на првом спрату постављањем широког, архитравно завршеног трема са четири витка стуба која носе терасу другог спрата. Монументалности зграде доприноси и двокрако степениште које води на трем првог спрата. Сви отвори у приземљу су лучно, а они на првом и другом спрату архитравно завршени. Романтичарско надахнуће се очитава и у примени романичког назубљеног завршетка бочних ризалита – кула. За градњу је коришћен бели мермер из Белимарковићевог мајдана под планином Гоч. После извршених конзерваторско-рестаураторских радова седамдесетих година у здање је смештен Завичајни музеј – Замак културе у саставу Културног центра Врњачке Бање.