Удаљена око 2 km од Такова, крај реке Дичине и лековитог извора Савинца, у изванредном природном окружењу, налази се поменута целина. Цркву од тесаног ружичастог пешчара у духу старе српске градитељске традиције подигао је кнез МИлош 1819–20. Обновљена је 1860. када је подигнута дрвена припрата, која је 1904. замењена каменом. Једнобродне је основе, полуобличасто засведена, са осмостраном куполом ослоњеном на луке које носе пиластри. Олтарска апсида је изнутра полукружна, а споља седмострана. Фасаде нису декорисане, са изузетком камених прозорских оквира и довратника на јужном порталу. Као градитељ цркве помиње се Милутин Гођевац. Иконостас развијене дуборезне декорације осликан је 1827. Аутор је непознат, изузев царских двери из 1822, за које је ангажован Јања Молер. Црква представља маузолеј угледне породице Вукомановић из које је потекла кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша, као и поједини чланови династије Обреновић. Од некада бројне скупине чардачића крај цркве, сачувана су два идентична, који старошћу типа указују да су настали непосредно по њенојизградњи. Грађени су од дрвета, као спратне зградице квадратне основе и четворосливног крова покривеног шиндром, која је временом замењена ћерамидом. Спратни део изнад улаза у доњу просторију је испуштен и ислоњен на два стуба. Преко њега је дрвеним степеништем остварена веза са приземљем. Једноставношћу просторноконструктивног склопа оне представљају основни модел у развоју ове врсте објеката. Превентивни конзерваторски радови на иконостасу изведени су 1972, на собрашицама осамдесетих година, а опсежни радови на архитектури цркве извршени су 2004–2005.