Манастир Рајиновац са црквом посвећеном Рођењу Богородице смештен је недалеко од Гроцке, у селу Бегаљица. Први пут се помиње у турском попису из 1528. као манастир Св. Рајко. Током своје бурне историје више пута је рушен и обнављан. Прва опсежна обнова манастира предузета је 1793. трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије. У време ових радова у Рајиновцу су чуване од Турака мошти Стефана Првовенчаног, које је студенички архимандрит Герасим враћао из Срема. Друга велика обнова трајала је од 1833. до 1839. и тим поводом је кнез Милош издао налог за сакупљање прилога. Преправкама вршеним 1920. битно је измењен изглед црквене грађевине. Срушена је припрата и оба кубета, која помиње Јоаким Вујић 1827, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране. Рајиновачки храм је издужена грађевина са једним бродом, подељеним плитким пиластрима на четири травеја, широком полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторијама. Иконостасна преграда је 1952. пренета из капеле Војне болнице у Београду и рад је непознатих аутора с краја XIX и почетка XX века.