У долини реке Груже, на врху Борачког крша, леже остаци средњовековног утврђења Борач. Истоимена жупа постојала је још у XIII веку, док је град доживео највећи успон у доба деспота Стефана Лазаревића. Основа утврђења је прилагођена стеновитом и стрмом терену, тако да је прилаз био могућ само са северне стране брда. Уз јужне литице приљубљена је црква арханђела Михаила, једнобродна грађевина са куполом на конзолама, припратом и тремом дозиданим у XIX веку. Храм је подигнут пре 1553. када је – према фреско натпису над западним порталом – унутрашњост живописана трудом протопопа Јована, у време епископа Макарија. Фрагментарно очувано сликарство одаје руку зографа који је невешт у приказивању људске фигуре, али код појединих светитељских представа показује неочекивану даровитост, те финим моделовањем ликова и прозрачном палетом боја указује на остварења критске школе из прве половине XVI века као своје узоре. Иконографски програм се ослања на традицију сликарства из доба Деспотовине, као што се и поједини елементи архитектуре (фриз слепих аркадица на бочним фасадама) везују за градитељство моравске школе. Јужно од цркве, изван порте, смештено је гробље са многобројним надгробним споменицима из XIX столећа. Конзерваторски радови на цркви вршени су 1968–1969, а на гробљу 1999. и 2005.