Црква Св. Николе у Трњацима близу Ушћа подигнута је на месту где су се, према народном веровању, Немањини синови Стефан и Вукан помирили над очевим моштима које су 1208. преношене из Хиландара за Студеницу. Архитектуру храма карактерише једноставна правоугаона основа са полукружном апсидом и наглашена висина грађеивне. Утицај готичких схватања примећује се и на прозорским отворима завршеним тзв. „сараценским” луком. За разлику од зидања које је изведено ломљеним каменом, прозори су исклесани од радочелског мермера, и то монофоре на подужним зидовима, односно бифоре изнад улазног портала и на апсиди. Преовладава мишљење да је до изградње цркве дошло у XIV веку, вероватно и због оно мало живописа сачуваног на унутрашњој и спољној страни западног зида. Остаци фресака на западној фасади готово су сасвим избледели, па је немогуће утврдити њихов садржај. У лунети је свакако било попрсје патрона храма, док су с друге стране истог архитектонског елемента релативно добро очуване представе светих врача, који су изгледа били насликани и у потрбушју лука изнад портала. Стилске одлике овог живописа одређују његово датовање у прву половину XIV столећа. Црква је до 1968. била у изузетно дерутном стању, када је у целини рестаурисана.