Усред сеоског гробља налази се црква која је мењала патрона, па је – осим као Богородичина, каква је данас – позната и као црква Св. Ђорђа. Клесани натпис над улазом сведочи да је подигнута 1619/20. Мала, делимично укопана грађевина једнобродне је основе са прислоњеним, у темену преломљеним луковима и дубоком полукружном апсидом. Њен свод такође је преломљен у темену и ојачан луком ослоњеним на пиластре, тако да је простор подељен на два травеја. Зидана ломљеним каменом уз секундарно коришћење старијих надгробника, покривена је каменим плочама, а улаз је заштићен надстрешницом ослоњеном на камене конзоле. Живопис је делимично сачуван у олтару и на подужним зидовима. Монументална сцена Св. Ђорђе убија аждају на северном зиду и композиција Причешће апостола, често изостављана из програма малих гробљанских богомоља каква је ова, били би путокази да се препозна искусни мајстор који је докорацију извео непосредно после градње цркве, свакако у трећој деценији XVII столећа. Обимни конзерваторски радови на архитектури изведени су 1968, а на живопису 1974.