По предању, којем у прилог иде постојање некрополе из XIII–XIV века, на заравњеној узвишици на средокраћи путева сусрели су се градитељи Студенице и Придворице и ту подигли цркву посвећену Сретењу. Нови ктитор, Вукашин, сазидао је и живописао данашњу цркву 1636/7. посветивши је пустињаку Алексију. Три и по столећа потом, Вукашинова црква прославља светог ратника Теодора. Скромна, делимично укопана грађевина једнобродног наоса са полукружном апсидом засведена је полуобличастим сводом. Зидана је притесаним каменом, брижљиво изведеног кровног венца, прозора са каменом транзеном и портала на западној фасади. Пошто је дуго била обрушеног свода, живопис се очувао фрагментарно и то само у доњим партијама зидова, сведен на зону медаљона и стојећих фигура, односно сцену Службе архијереја у олтару. Упркос оштећењима могуће је уочити даровитост сликара и његово неспорно искуство, изражене кроз сигуран цртеж, колористичку обраду и фину моделацију инкарната. Готово калиграфски исписан ктиторски натпис на северном зиду с правом се пореди са рукописом мајстора који су живописали храм Благовештења под Кабларом и наос цркве у Јежевици. Рестаурација обрушене цркве и конзервација фресака изведене су 1972–1973.