Подигнута је почетком XIX века. Сматра се да је припадала турским беговима, браћи Френчевић, виновницима спора који је послужио као повод за припајање шест отргнутих нахија Кнежевини Србији 1833. Није тачна њена идентификација са конаком Френчевића, који је откупио кнез Милош и поклонио своме куму Стојану Симићу и његовом брату Алекси, са задатком да куповином турских имања убрзају њихово исељење, а у којој су се почетком 1835. на крштењу Стојановог сина окупили учесници кнез Милетине буне која није довела до промене власти, али је допринела кнежевој абдикацији 1839. Конак Френчевића постојао је на месту начелства, данашње Скупштине општине, по чему би ова кућа била једна из поседа Симића. Кућа је спратна, са подужним тремом у приземљу и на спрату, ослоњеним на профилисане стубове, док је са наспрамне стране угаони трем. Приземље је грађено ломљеним каменом, а спратни део је у бондруку и чатми. Простор у приземљу имао је економску намену, док је на спрату стамбени, организован преко централног хола повезаног са тремом. Значајна као једна од најстаријих зграда Крушевца, кућа Симића предочава оријентални изглед чаршије прве половине XIX века. Реконструисана је 1953. и претворена у музеј, а обимни конзерваторски радови изведени су и 1977.