Још у средњем веку познато као рударско насеље Железник, од XVI века – када су Турци обновили рудник – ово насеље носи назив Мајданпек. Изградња Мајданпека као комплексног предузећа започета је 1849, у време Кнежевине Србије, првобитно за производњу сировог гвожђа, али већ 1850. отварају се радови на откопавању бакарних руда. Изградња рударског предузећа са постројењима и пратећим стамбеним насељима трајала је до 1859. Шуме као и воде Малог Пека биле су енергетски потенцијал за рад постројења (ћумур произведен од дрвета за пећи, а вода за покретање мехова неопходних за топионице и самокове). Тако је на ушћу Мајданпечке реке, у долини Дебелог луга уз Мали Пек изграђена топионица гвожђа, која ће касније служити за топљење самородног бакра. Пројектант Топионице са две полуфуруне био је Г. Сојке, док је зграда топионице и других пратећих објеката (у извештајима се помињу још две доње куће, једна комора, једна шупа за ћумур и кућа од тврдог материјала за чиновнике. Пратећи објекти више не постоје) зидана је под надзором мајора Атанасија Милојевића. Топионица је зидана на квадратној основи од камена споља, док је унутарња основа од шамотне опеке кружна. Зидови се ка врху сужавају (облик недовршене пирамиде), утегнути су дебелим једноливним бакарним сајлама у три паралелна прстена, а на угаоним профилима ојачани бакром.