У Сићевачкој клисури, на левој обали Нишаве, испод Големог камена налази се манастир са црквом посвећеном Богородичином Ваведењу. Иако скромних димензија, црква по типу припада релативно ређој скупини једнобродних грађевина са прислоњеним луковима. Засведена је подужним полуобличастим сводом, са олтарском апсидом која је споља и изнутра полукружна, а са западне стране има омању припрату. Грађена је од грубо тесаног камена. Фреско-декорација је настала 1643/4. и, у оквиру стандардног репертоара, обухвата и иконографски ређе представе, каква је Богородица типа Живоносни источник или детињи лик Андроника насликан уз св. Константина и Јелену. Светао и колористички сведен а у цртежу коректан, овај живопис припада бољим сликарским остварењима свога доба. Пресликавање појединих оштећених партија живописа и нови иконостас урадио је Василије Рудановски 1921. У манастирској порти, уз спратни конак из 1880, звонару и стару чесму, недавно су дограђени и нови конаци. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису цркве као и обнова старог конака изведени су 1994–95.