Усред некрополе са надгробницима клесаним у дугом распону од почетка XIV до краја XVII века, у селу Јанчи, на левој обали реке Људске, налази се црква Светог Димитрија. Зидана тако да делом као грађевински материјал користи и старе надгробне плоче, настала је четрдесетих година XVII века. Црква је једнобродна, са споља и изнутра петостраном апсидом у ширини брода, али са особеностима у основи: наос је од припрате одвојен танким преградним зидом изграђеним само до висине почетка свода, чији је пандан зидана иконостасна преграда пред олтаром; простор наоса наткривен је полуобличастим сводом, док су над припратом и олтаром полукалоте. Једини улаз у цркву је са запада, наглашен каменим степеништем. Осим прозорских отвора на подужним зидовима и апсиди, црква светлост добија и преко отвора на своду. Седласти лук, који своје порекло дугује исламској уметности, примењен је при обликовању ниша. Иако само делом сачувано, фреско сликарство показује стандардни програм и иконографска решења. Таленат сликара испољава се како успешним прилагођавањем површинама расположивим за сликање тако и кроз употребу светлих боја, готово лазурних прелаза и сигурним цртежом. Током 1968–69. изведени су опсежни радови на санацији од влаге као и конзерваторске интервенције на архитектури.