Испод самог града Петруса, на изласку из кањона Црнице у Поповцу, на узаној, делимично равној литици налазe се остаци средњовековног манастирског комплекса. Приступ је врло отежан и могућ је само узводно реком, са југозападне стране. Црква и сви манастирски објекти саграђени су на веома малом простору. Црква има истовремену правоугаону припрату. Наос је проширен певницама и знатно ужи од припрате. У продужетку бочних апсида, уз олтарску апсиду су проскомидија и ђаконикон, полуобличасто засведени. Главни део цркве је такође био засведен полуобличастим сводом, са куполом која није очувана. Највећа висина очуваних зидова цркве је до 4,12 m. Зидана је од ломљеног камена, речних облутака и местимично од сиге. Вероватно су зидови касније омалтерисани. Зна се да је била сликана, али очуваних фресака нема јер је шездесетих година XX векаскинут остатак живописа из лунете изнад улаза. Западно од цркве, прислоњени уз стеновиту литицу, налазе се два објекта издељена на 5 просторија. Грађени су од ломљеног камена у кречном малтеру са видљивим лежиштима греда које су носиле спратну конструкцију. Црква Блага Марија грађена је у духу моравске школе, настала је у другој деценији XV века, да би потпуно запустела одмах после 1459. или можда 1516.