Здање Окружног начелства подигнуто је 1888–89. у духу бечког академизма са облицима појединих детаља инспирисаним италијанском ренесансом. Зграда има подрум, приземље, спрат и поткровље дограђено после 1955. Представља прекретницу у изградњи јавних грађевина у Србији XIX века монументалном репрезентативношћу, симетричним распоредом маса главног и бочних трактова, једноставно и функционално организованим унутрашњим простором са сликаним композицијама и декоративном пластиком. Дилема око аутора пројекта још увек није разрешена – наводе се архитекте Министарства грађевина Фридрих Гизел, као и окружни инжењер Милер. Сигурно је да су извесне коректуре пројекта урадили угледни архитекти Министарства грађевина Јован Илкић и Душан Живановић. Изградња градског парка око зграде трајала је до 1894, по класичним узорима строго геометријског концепта. У централном делу је постављена скулптура кнезу Милошу Обреновићу (вајара Ђорђа Јовановића 1898), у северном делу парка биста Васе Пелагића (вајара Стевана Боднарова 1955), у јужном делу бисте народних хероја: Божидара Димитријевића Козице (вајара Божидара Обрадовића), Бошка Вербалова (вајара Николе Јанковића) и Чеде Васовића (вајара Стевана Боднарова). Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су током 1977. на сликаној декорацији, а на грађевини 1997. и 2005.