Налази се у подножју Послонске планине, код села Прасковче, на путу за Ђунис. Иако још увек неистражено, сматра се да представља једно од наших најстаријих светилишта, први пут поменуто још у повељи коју је 1019/20. византијски цар Василије II издао Охридској архиепископији. У том случају, црква је била подигнута као гробница св. Романа, ученика св. Климента, једног од веома значајних мисионара за овај крај. Од првобитне цркве сачувала се само основа у облику триконхоса. По предању, велика обнова изведена је у време кнеза Лазара чији је коњушар наводно оздравио на рушевинама цркве и у знак захвалности је обновио. Црква је страдала више пута током турског ропства, а у Аустро-турском рату срушена је до темеља. Неки Ђорђе Пиле обновио је 1796. и сазидао конак у којем је радила најстарија школа у том крају и интернат за сиромашну децу. Средином XIX века подигнута је велика камена кула звонара. Током рата 1876–78. у манастиру је била ратна болница. Данашња грађевина, посвећена Благовештењу, има облик сажетог триконхоса са припратом, а надвишена је осмостраним кубетом. Уз јужну страну дозидана је уска, издужена капела за мошти св. Романа. У централном и источном делу цркве налазе се остаци фресака с краја XVIII века, испод којих се у олтару назире претходни слој.